Zakon za sve 

​

Naše udruženje se bavi zaštitom dece. Zato se bavimo i nasiljem nad životinjama: iskustvo i istraživanja pokazuju da je ono često jedan od prvih vidljivih znakova nasilja koje kasnije pogađa ljude, i to najranjivije među njima.

Ne tvrdimo da je svako ko zlostavlja životinju potencijalni ubica. Tvrdimo da je to upozoravajući znak koji se ne sme ignorisati. Evo tri dokumentovana primera iz sveta.

Jeffrey Dahmer (SAD). Prema izveštajima i svedočenjima porodice, u detinjstvu je skupljao uginule životinje i rasecao ih, a nasilje je kasnije preneo na ljude. Osuđen je 1992. za ubistvo petnaestoro ljudi, među kojima je bio i četrnaestogodišnji dečak.

Luke Woodham (SAD). Kao šesnaestogodišnjak je 1997. mučio i ubio svog psa, a to je i sam opisao u svojim zapisima. Nekoliko dana kasnije ubio je majku i dve vršnjakinje u školi, a još sedmoro ljudi je ranio. Osuđen je za ubistva na doživotnu kaznu.

Kip Kinkel (SAD). Prema dostupnim izveštajima, još pre zločina imao je istoriju okrutnosti prema životinjama. Sa petnaest godina, 1998, ubio je roditelje, a zatim i dvoje učenika u školi. Priznao je krivicu i osuđen je na 111 godina zatvora.

U sva tri slučaja nasilje nad životinjama prethodilo je nasilju nad ljudima, uključujući decu i mlade. Znaci su postojali, ali nisu ozbiljno shvaćeni na vreme.

A Srbija? I mi imamo slučajeve sa sličnim obrascem. Namerno ih ne navodimo, jer sudski postupci još traju, a presude nisu donete. Poštujemo pretpostavku nevinosti i ne želimo da bilo kome presudimo pre suda. Ali upravo to što se suđenja godinama odlažu pokazuje koliko nam sistem nedostaje: i za nasilje nad životinjama, i za zaštitu dece.

Šta zahtevamo:

• dosledno sprovođenje postojećih zakona protiv zlostavljanja i ubijanja životinja,

• ozbiljno tretiranje svake prijave kao mogućeg znaka upozorenja,

• da stručne službe (škole, socijalni rad, policija) prepoznaju nasilje nad životinjama kao faktor rizika,

• brža i delotvornija suđenja.

Kad zaštitimo životinju, često zaštitimo i dete.